Галванизација се односи на технологију површинске обраде наношења слоја цинка на површину метала, легуре или других материјала у циљу превенције лепоте и рђе. Главна метода је топло цинковање.
Цинк је растворљив у киселинама и алкалијама, па се назива амфотерни метал. Цинк се мало мења на сувом ваздуху. У влажном ваздуху, површина цинка ће формирати густ основни филм цинк карбоната. Садржи сумпор-диоксид, водоник-сулфид и морску атмосферу, корозија цинка отпорност је слаба, посебно при високим температурама и високој влажности која садржи атмосферу органске киселине, премаз цинка се лако кородира. Стандардни потенцијал електроде цинка је -0,76в.За челичну матрицу, премаз цинка припада анодном премазу, који се углавном користи за спречавање корозије челика.Његове заштитне перформансе имају велику везу са дебљином премаза. Заштитна и декоративна својства цинкованог премаза могу се значајно побољшати пасивизацијом, бојењем или премазивањем заштитним средством.
Принцип је да се површина производа од гвожђа и челика брзо оксидише како би се формирао заштитни слој густог оксидног филма. Постоје две најчешће коришћене методе зацрњивања: традиционално алкално загревање и касно црњење на собној температури. Али ефекат процеса зацрњивања на собној температури на челику са ниским садржајем угљеника није добро. Боље је поцрнити челик А3 алкалијом. Алкално поцрњење је подељено, има поново црњење и две разлике. Главне компоненте црне течности су натријум хидроксид и натријум нитрит. Температура потребна за црњење је широк, у распону од око 135 степени Целзијуса до 155 степени Целзијуса, и добијате лепу површину, али за то је потребно извесно време. потапање у пасивирано уље након поцрњења.Квалитет поцрњења често варира у зависности од ових процеса.Метална лековита течност за „плављење“ усваја алкални оксидатоксидација јона или киселине. Процес формирања оксидног филма на површини метала да би се спречила корозија назива се „плављење“. Оксидни филм који се формира на површини црног метала након „плављења“ третмана, спољни слој је углавном гвожђе оксид и унутрашњи слој је оксид гвожђа.
Завртњи високе чврстоће се генерално користе у важним спојевима, који су подложни већој напетости и смицању. Последњи корак у обради завртња је топлотна обрада, опште позната као гашење, да би се повећала чврстоћа завртња. Међутим, водонична кртост се лако јавља у процесу галванизирајући вијци. Кртост водоником се обично карактерише одложеним ломом. Ово смањује снагу вијака високе чврстоће. Због тога је црна површина произведена поновним загревањем вијака високе чврстоће релативно стабилан оксидациони филм. Неће рђати када се није у контакту са корозивним материјама.
хттпс://ввв.цхина-болт-пин.цом/
Време објаве: 09.09.2019